Trgovanje zlatom forex

Foreign Exchange, esto jednostavno skraen kao Forex, ili jo jednostavnije FX, je jedinstveno svjetsko novano trite gdje se svaki dan razmjene valu u iznosu od preko dvije milijarde eura. Za one koji vole investirati i upravljati sami sa svojim novcem, izbjegavajui posrednike koji nerijetko uzimaju velike provizije i esto se pokau nedovoljno strunim u svojoj profesiji, ovo je idealno mjesto za investiranje. Roba za razmjenu, para jeste kupoprodaju, su devize raznih zemalja. Najvei dio trgovine se koncentrira na takozvane glavne valute (na engleski majors), para jeste ameriki dolar (USD), euro od europske ekonomske zajednice (EUR), japanski jen (JPY), britanska funta (GBP), vicarski franak (CHF) i Dolar Australijski (AUD). Preko burze novca se moe trgovati i s drugim svjetskim valutama, ali is tako i sa zlatom, srebrom i platinom, t. j. S vrijednosnim metalima, um neke trading platforme stavljaju na raspolaganje klijentima i trgovanje sa naftom. Sa globalnim razvojem i kapilarnim irenjem Interneta, um pogotovo od uvoenja tehnologije ADSL-a, Forex je postao ope pristupaan i to je dalo jo dodatni potjecaj razvoju trita. U stvari je Internet idealno sredstvo za trgovanje valutama jer je danas i onako kompletno upravljanje ovim tritem kompjuterizirano. I jo jedna posebna karakteristika ove burze: moe se trgovati kontinuirano, 24 sata na dan, od nedjelje uveer do petka uveer. Financijska poluga I sami smo svjedoci velike nestabilnosti svjetskih valuta po nekada u roku od samo par dana, ako ne i u par sati, jako izgube ili dobiju na vrijednosti. Tako izraena varijabilnost cijena dovodi i do jako velikih profita, pa se tako investicije na ovom tritu mogu smatrati pekulativnima, kao to uostalom vrijedi i za getovo sva druga trita. Visoki nivo financijske poluge (na engleski leverage) koju financijski operatori, t. j. Brokeri, uobiajeno nude, omoguava investitorima da ostvare vrlo visoke zarade s relativno malim uloenim kapitalom. Operatori Forex-a nude svojim klijentima polugu do odnosa 1: 200 (u ektremnim sluajevima moete nai i 1: 1500) i u takvim sluajevima klijent treba investirati samo pola posto od eljene investicije. U praksi to znai da se klijentu daje kredit, a on pokriva samo rizik financijske operacije, a jeste pretpostavljeni postotak varijabilnosti valdo koju kupuje ili prodaje. Pretpostavimo za primjer da jedan klijent koristi polugu 1: 100 i kupi poziciju od 100.000 euro, investirajui samo 1.000 eura. Sa poveanjem vrijednosti za 1, klijent bi zaradio 1.000 euro, znai da bi njegov lucra bio 100 u odnosu na uloeni osobni kapital. EToro daje bônus 1000 bônus dolara U skladu s pravilima za bônus Spread, engleski termin iroko udomaen u mnogim svjetskim jezicima, je razlika izmeu cijene otkupa (engleski lance) i prodajne cijene (engleski ask) odreene devize. Ova razlika u cijeni s kojom prodaju i kupuju valide finacijski operatori eu posrednici je u stvarnosti njihova mara, t. j. Zarada na svakoj izvrenoj operaciji. Zbog praktinosti, você Forex-u se razlika u cijeni (espalhar) izraava u poenima ili bodovima (engleski pips), umjesto u postotcima. Ova razlika je jako mala, za razliku od one po naim mjenjanicama, i uobiajeno ima vrijednost od 3 poena (0,0003). Jedan bod odgovara jednoj stotinki od stotinke, t. j. Desettisuínquia. Za primjer, ako je par valuta EURUSD (euro ameriki dolar) kvotiran kao 1,45001,4503, posrednik prodaje jedan euro za 1,4503 dolara, i otkupljuje jedan euro za 1,4500 dolara. Razlika od 0,0003 dolara je njegov profit. Sa spreadom iz primjera od 3 poena, cijena operacije za klijenta kada kupi jedan lot, engleski naziv za vrijednost od 100.000 jedinica osnovne valute, je 30 dolara. Normalno, nii spread je povoljniji za klijenta. Ako pozicija iz primjera poraste za 10 bodova, na 1,45101,4513, klijent zaradjuje 7 bodova po jedinici valute, budui je kupio po cijeni od 1,4503 (pergunte, cijena po kojoj broker prodaje) i prodao po 1,4510 (oferta Cijena po kojoj broker kupuje). Panja, da se izbjegnu nesporazumi oko prodajne i kupovne cijene, jer kada broker prodaje, klijent kupuje i obratno, vodite rauna da se pridjevi kupovno i prodajno odnose uvijek na brokera. Forex Platforme Online Danas se s najobinijom vezom na Internet, bolje je ako se radi o ADSL vezi, moemo direktno povezati i koristiti takozvane platforme Forex Online, jednostavne software-ske aplikacije (jednostavne za korisnika) koje nam dozvoljavaju da u jednostavnih koraka kupujemo ili Prodajemo devrate online. Ove aplikacije nam u realnom vremenu daju sve informacije (kurs pojedinih valuta i njihovi povjesni grafikoni) i vijesti iz svijeta (na primjer izmjene kamatne stopa odluena od neke centralne banke, tendência potronje u nekoj dravi, i tako dalje) potrebne da bi donijeli odluku da Li emo kupiti ili prodati neki par, i uz to nam stavljaju na raspolaganje tehnologiju koja nam omoguuje da trenutno izvrimo eljenu operaciju kupoprodaje. Sve to danas ini trgovanje novcem vrlo jednostavnim. Na ovom site-u moete nai korisne informacije o ovom financijskom tritu, sa detaljnim objanjenjima uobiajenih terminate i procedura, te nizom konkretnih, numeriko vizualnih primjera, s ciljem da vam pomogne da shvatita principe Forex-a, nauite osnovnu teoriju i dostignete potrebnu praksu da Bi postali uspjeni traderi. Investiranje danas vie nije tako nedostian i dalek pojam kao to je to bio tokom godina prolog veka. Nova era je donela sa sobom, pored opteg drutvenog napretka, tehniko-tehnolokih inovacija i neke dobre novosti na polju savremenog poslovanja. Forex trgovanje je svakako jedna od njih jer sutinski predstavlja mogunost investiganja na najveem finansijskom svetskom tritu koje je danas dostupno irokom drutvenom auditorijumu. Moglo bi se rei, kao najznaajnija veste você poshvnom svetu svakako je odjeknula mogunost investiganja na tritu novca koja je ne samo dostupna svakom, ve je donela sa sobom niz prednosti u odnosu na mnoge investicione projekte. Svi investicioni projekti (investicije) se u najirem smislu gledano, mogu svrstati na proizvodne i potrone investicije. Um mogu imati makro i mikro aspekt, um manifestuju se kao kupovina bilo koje aktive (imovine) sa ciljem da se ostvari odreena dobit. Na mikro nivou, svako upravljanje investicijama ima za cilj da se ogranieni kapital namenjen investiganju alocira u optimalne svrhe da bi se maksimizirlo ostvarenje viih ekonomskih ciljeva (profit ili zarada). Vano je istai da se sve vie pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate raznih vrsta, neangaovani (slobodni) kapital vrlo unosno investira u vrednosne papire finansijskog trita, tako da investigaçao plasirane na berzama bivaju sve popularnije, um naroiti s poetka 21-og veka. Tako je berza novca (Mercado Forex) dobila na svom ogronmom publicitetu zahvaljujui svojevrsnom portfoliu kojim se na jednostavan nain omoguava viestruka dobit u odnosu na uloeni kapital uz minimalne trokove poslovanja. Investigar na Forex Market-u ima oigledne prednosti prema mnogim dugim investicionim poduhvatima, pre svega, sa gledita investicione analize i rangiranja investicionih projekata. Trgovanje na Forex-u spada u nezavine investigue projekte gde projekti meusobno ne konkuriu jedan drugome i gde izbor jednog projekta nuno ne iskljuuje druge investicione projekte. U konkretnom sluaju, izbor investicionog instrumenta (valutni parovi) gotovo da nije podloan disproporciji u pogledu meusobne zavisnosti investicionih projekata (pojedinani trejdovi), a na svojstven nain odbacuje mogunosti loeg ishoda investiranja. Osim navedenog, posebna prednost investiranja na Forex-u svakako se ogleda u umanjenim trokovima poslovanja koji se, ta vie, mogu preduprediti na razne naine i kontrolisati dobrom projekcijom svakog pojedinanog trejda u skladu sa principima koji ukljuuju kontrolu rizika (Gestão de Risco). Dakle, Forex trgovanje kao investicioni projekat vrlo je primamljivo i za pojedince i za pravne subjekte, bez razlike, tim pre to svi uesnici Forex Market-um posluju pod istim trinim uslovima bez vremenskih i bilo kakvih drugih ogranienja i razlika. Najvea i najuestalija greka trejdera na Forex-u je trgovanje bez ikakvog prethodnog znanja i iskustva u poslovima investiranja. Statistiki podaci koji pokazuju da oko 85 posto trejdera posluje sa gubicima, takoe, pruaju uvid u situaciju da veina onih koji nemaju uspeha na Forex-u, estavêm no poseduju ni neophodne vetine u trgovanju. Na suprotnoj strani, trejderi koji ubiraju plodove svog profesionlnog rada znaajno uveavajui svoj kapital, predstavljaju tek 15 posto ukupnog broja uesnika na najveem finansijskom tritu na svetu. Znanje protiv neznanja sa surovim epilogom zaista se grubo ispoljava, bez presedana, na globalnoj finansijskoj utakmici. Investir na posse de um jeito no Brasil, por exemplo, não é o que é o que você quer dizer, mas não é o que é o que você quer dizer? Tenho um problema com a saúde. Takoe, nema nikakvog smisla govoriti o trgovanju bez znanja i vetina jer danas postoji bezbroj naina (seminari, kole i kursevi, webinari itd.) Da se svako ko je zainteresovan za Forex trgovanje adekvatno informie, naui neophodno i upotpunosti osposobi za posao trejdera. Poseban kuriozitet predstavlja i injenica da je veina programa edukacije potpuno besplatna, dobro organizovana, um povrh svega, tokom itavog procesa trgovanja obzbeena je profesionalna podrka od strane Forex-u (analize, administracija, tehnika potpora i sl .). Dakle, u Forex trgovanju nema mesta za trgovca amatera ukoliko je cilj ostvarenje profita, ve svaki trejder mora teiti da posteane profesionalac. Ta vie, pre-shvati i uspe da to ostvari, tim pre e uspeti da se pridrui uspenoj druini 15 posto, um uprotivnom moe linijom manjeg otpora tavoriti u skupini 85 posto koju ine proseni i neuspeni trejderi, um sve para fazer potpunog gubitka kapitala . Forex trgovanje zahteva iskljuivo profesionalan pristup u radu, ne trpi nikakve proizvoljne poslovne odluke, iziskuje disciplinu i doslednost u sprovoenju odreene metodologije i sl. Meutim, Postulle aktivnosti na Forex Market-u pruaju irok dijapazon professionalnih mogunosti koje individua bira prema sopstvenom afinitetu i psihofizikim sposobnostima, pa u tom smislu, svako moe samoinicijativno da se opredeljuje za posao kojim eli da se bavi. Ali, kada jednom odredi oblast rada na Forex-u, treba predano da se posveti poslu da posteane profesionalac. Svatarenje na Forex Market-u je jo jedna velika greka mnogih koja i nije tako retka. Svaki trejder profesionalac treba da zna priorite u poslovanju, ali i sopstvene kapacitete za ostvarenje postavljenih ciljeva trgovanja. Shodno tome se profilie i stil trgovca, ali i usvaja strategija u poslovanju. Neki trejderi imaju sposobnosti da su dobri analitiari trita, ali ukoliko to nisu, u svojoj strategiji rada usvojie analitike metode koje su i lako dostupne i svrsishodne. Treba napomenuti i da postoje izvrsni analitiari grafikona, fantastini predavai edukativnih programskih sadraja, programeri odlinih trgovinskih sistema i drugi uspeni profesionalci koji rade u oblasti Forex investiranja, ali nisu trejderi. Itav niz profesionalnih zanimanja bitie u oblasti poslovanja Forex Market-a dok je zanimanje Forex trejder samo jedan od profesionalnih poziva. Dakle, pored znanja i usvajanja odreenih vetina za trgovanje na Forex-u neophodno je preispitivanje predispozicija za bavljenje poslom trejdera koje mora biti iskljuivo u donoenju konane odluke biti trejder ili ne. U svakom sluaju, ta deus da odaberete, coloque uspeha je samo jedan budite profesionalac Druga varijanta ne postoji. Forex trgovanje jeste posao investiranja i tako se treba odnositi prema toj vrsti delatosti. Za neke je ova reenica kruna svega para se dogaa u Forex trgovanju ili nas moda ipak vraa na sam poetak. Elem, mnogi programi edukacije tek u svojim lekcijama zrelijeg poznavanja Forex-a obrauju teme poput Controle de risco. Gestão do dinheiro (Kontrola rizika, Upravljanje novcem) dok u najranijoj fazi upoznavanja sa Forex trgovanjem uglavnom ne sadre elemente koji se odnose na investicije i upravljanje investicijama. O que é o que você está procurando é o que você está procurando? Então, não é o que você está procurando. Mas você não pode deixar de fazer isso? Prve lekcije najee nariz naslov 8211 ta je Forex8230a pod tim se najee podrazumevaju opte informacije o nainu funkcionisanja Forex Market-a, objanjenja manipulativnih operacija na elektronskoj platformi i sline trivijalne stvari. Ali, ni rei o investicijama, kojima se prosor u literaturi pronalazi, kao post festum, tek u tzv. Naprednim nivoima edukacije. Tako mnogi trejderi koji nikada ranije nisu imali priliku da se sretnu sa poslovima investiranja, ak potpuno racionalno, ostavljaju pitanje investiganja za neko svoje zrelije doba, posle savladavanja osnova Forex-a, ako do njega ikada i doe. Dakle, sve ukazuje da ima potrebe da se vratimo na poetak Kao prvo, ukoliko uopte elimo da se profesionalno bavimo Forex trgovanjem para automáticos znai da elimo da investiramo. Forex trejder jeste investitor koji novec kupuje novac i bez obzira na veliinu kapitala kojom raspolae, em svakako obavlja investicione poslove. Svi uesnici Forex Market - um imaju svoje mesto na trinoj utakmici pod jednakim trinim okolnostima, bez vremenskih i bilo kakvih drugih ogranienja ili razlika, bilo da su veliki investicioni fondovi, bogati pojedinci, mali pekulanti i dr. Shodno tome, prva lekcija treba da svakog trejdera naui da je svaka trgovinska transakcija koju obavi na Forex-u investicija dela kapitala sa njegovog trgovinskog rauna u cilju pribavljanja odreenog profita. Drugim reima, svaki ulazak u trgovinsku poziciju, svaki klik za otvaranje Comprar ili Sell pozicije jeste zavrni potez investicione odluke. Da, zavrni potez Ili bi bar tako trebalo da bude. Donoenje investicione odluke je kompleksan zadatak u Forex trgovanju i treba shvatiti da se a apsolutno dogaa svaki, ali ba svaki put, kada kliknemo na opciju Open position ili Nova ordem, ve kako god da se zvalo. Osim toga, donoenju odluke o prodaji ili kupovini na valutnom paru svakao uvek treba da predahodi detaljna trina analiza iz ega prirodno sledi da investigao odluka treba da se oslanja na zbir svih raspoloivih resursa. Sutina svake investicije lei u injenici da sama po sebi ne donosi automatski lucro ve da svoje opravdanje i egzistenciju pronalazi u ostvarivanju odreenih posdtignua i unapreenja svojih pozicija na tritu. Zato, svaki trejder treba da, pré nego ao uopte pone da trguje na Forex-u dobro izui lekciju o investicijama i investiranju, bilo da je ona po redosledu prva ili poslednja u njegovom linom programskom planu edukacije. Otkup zlata uglavnom je dobar biznis, um naroito popularnim postaje u vreme krize. U Beogradu, trenutno na potezu od Vukovog spomenika do Liona, nekih kilometar i po do dva, ima ak 22 zlatare ili objekta koji se bave otkupom zlata. Neki od njih su tuve decenijama i ozbiljno rade svoj posao. Neki su bili samo menjanice ili frizerski saloni da bi se u proteklih nekoliko godina ubacili u biznis koji sve vie cveta. Continue lendo 8220Otkup zlata u Srbiji8221 raquo Kupovina zlata odnosno zlatnih poluga i njihovo uvanje u inostranstvu spada u najisplativije naine ulaganja u plemenite metale, ako se izuzmu trokovi putovanja i skladitenja imovine u odgovarajuem trezoru. Razlog isplativosti je pre svega u injenici da je u Evropskoj Uniji investiciono zlato u potpunosti osloboeno svih poreza i davanja, pa ak i poreza na dodatu vrednost Continue lendo 8220Kupovina zlata8221 raquo Kada je re o prodaji i otkupu zlata i zlatnog nakita, prvo pitanje koje Se postavlja je kako proveriti zlato. Najbolje mesto za to su ovlaene zlatare. Struno oko moe prepoznati zlato odmah, pa ak oceniti i njegovu finou. Obini ljudi mogu prepoznati zlato po igu, mada nakit moe posedovati ig, ali da nije zlatan. Ukoliko niste sigurni da li je va nakit zlatan, posetite zlatarsku radnju gde ete uz pomo zlatara i sredstva koje koriste za proveru, utvrditi da li je nakit od zlata ili ne. Za proveru zlatnog nakita, odnosno finoe zlata, zlatari koriste kiseline. Odreena kiselina proverava odreenu finou zlata. Ukoliko na vaem nakitu postoji ig oznake 585, um zlatar stavi kiselinu za proveru zlata 585, i povrina pone da peni i zeleni, para znai da va nakit nije od zlata, ve od nekog drugog metala. Isa zlata se izraava u karatima. É zlato ima 24 karata. Poto se zlato za nakit zbog svoje mekoe uvek mea sa drugim metalima kao to su srebro, platina, paladijum, bakar, sadraj zlata u leguri varira. Ovi metali su neporozni su i imaju veliku mo reflektovanja svetlosti na poliranoj povrini. U nim zlatarama se izrauje uglavnom zlatan nakit od 14 karata sa oznakom 585, para znai da ubi sebi sadri 58,5 estag zlata, a ostatak su drugi metali. Izrauje se takoe i zlatan nakit od 8, 10, 12 i 18 karata. Da bismo izbegli dilemu kako proveriti zlato. Najbolje je kupovati vredan nakit u renomiranim i proverenim zlatarama um su garant kvaliteta koji se moe proveriti, poto je svaki komad obeleen igom proizvoaa. Jo jedno bitna stvar kada se pitamo kako proveriti zlato je: para je karataa vea, eu finoa komada je bolja, kvalitetnija, ali i mekanija. Zato se za nakit retko koristi finoa zlata od 22k, ve se od takvog zlata uglavnom izrauju dukati. Prema ueu pojedinih metala i zlata u leguri razlikujemo i boje zlata, koje mogu biti: uta, crvena i bela, u zavisnosti od metala koji se koriste u legurama. Zlatare uvaju u tajnosti kombinacije materijala korienih za izradu nakita kao i odnos svakog od korienih metala u izradi odnosnog komada nakita. Veinu svetske trgovine zlatom nadgleda posebna organizacija sa seditem u Londonu, po imenu LBMA (London Bullion Market Association) koja vodi rauna da se trgovina zlatom odvija po strogim, propisanim pravilima. Prvo je potrebno precizno odmeriti dimenzije zlatne poluição: gornja povrina 255 x 81 mm, donja povrina 236 x 57 mm, debljina 37 mm. Teina mínimo 350, maksimum 430 finih unci zlata. Is a zlata se kree u rasponu 995.0 999.91000. Oznake koje svaka zlatna poluga mora da ima su: serijski broj, ig rafinerije, finoa u etiri cifre, godina proizvodnje u etiri broja. Zabeleene su prevare sa polugama od volframa (metal ija teina je priblina teini i gustini zlata po jedinici teine) koje su bile pozlaene sa dva mikronska sloja pravog zlata. Iz svega navedenog jasno je da je pitanje kako proveriti zlato veoma vano pitanje koje treba prepustiti profecionalcima, ali je podjednako bitno da i sami znamo to vie o toj temi. Cena zlata u Beogradu, kao i irom sveta je u konstantnom porastu to je trend poslednjih nekoliko godina. U vreme krize otkup zlata u Srbiji uzima sve vie maha, selei se iz zlatara i menjanica na ulice. Otkupljivai dragocenog metala, kojih je u naoj sredini sve vie, kau da je porodini nakit poslednja moneta siromatva kad nestane ostalih izvora. Continue lendo 8220Cena zlata u Beogradu8221 raquo Cena za gram zlata na svetskim berzama, poev od 1999. godine, belei kontinuirani rast, uma tendência taj prate i cene akcija rudnika zlata. Zlato je jedno od najstarijih sredstava plaanja na svetu. Faça pré-descenija sve velike svetske valide imale su podlogu u zlatu tzv. Padrão zlatni. Zlato je poznato i kao sigurna luka, jer ulaganje zlato titi ulagae od inflacije i od potresa na finansijskim tritima. Você está na internet para um amigo, um amigo e uma colega de trabalho. Nije uopte udno da se u poslednje vreme zlato sve vie kupuje. Cena za gram zlata je tokom dve decenije bila stabilna i kretala se oko 10 EUR. Tako je bilo sve do 2005. godine, kada investitori poinju da kupuju zlatne poluge, predosetivi nadolazeu ekonomsku i finansijsku krizu. Trgovina zlatom na globalnom nivou odvija se na pet velikih trita: Njujork, Londres, Cirih, Sidnej i Hong Kong. Cena zlata se odreuje 2 puta dnevno u Londonu. Lanovi Londonskog udruenja trgovine zlatnim izlivcima (LBMA London Bullion Market Association) su najznaajnije banke, trgovci, proizvoai i preraivai zlata. Ova grupa se okuplja i i 8220doteruje8221 cenu zlata. Para se amarrar Srbije, kriza je dovela i do toga da graani prodaju svoj zlatni nakit i zubne umetke radi pukog preivljavanja. Cena za gram zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoe zlatnog nakita, uma za 1 grama zlata finoe 585 (14 karata), a maioria dos visitantes e as novidades. Poloaj prodavnice moe znaajno podii cenu, pogotovo u radnjama u centru velikih gradova. Ova osnovna cena zlata se odnosi na zlatan nakit bez cirkona, i razliitih tipova izade koje mu jo podiu cenu po gramu. Cena belog zlata je uglavnom ista kao i cena utog zlata, ali se deava da prodavice prodaju belo zlato skuplje od utog. Jedina razlika izmeu belog i utog zlata je u strukturi koja zahteva da artikal od belog bude za nijansu tei od butg artikla od utog zlata, pa je razlika u ceni neizbena. U Srbiji se uglavnom prodaje 14karatni nakit. Zlatre otkupljuju i zubno zlato, lomljeno zlato, dukate i ostali zlatni nakit. Otkup lomljenog zlata vri se zlatarama za 2.100 dinara po gramu. Lomljeno zlato moe se i zameniti za nakit. U menjanicama se za gram zlatnog nakita moe dobiti 15 do 20 odsto vie nego zlatarama. Meutim, zlatari napominju da su njihove vage i tehnologija ispitivanja kvaliteta zlata atestirani, za razliku od onih koje koriste drugi otkupljivai, pa je prodaja zlata preporuljivija u samim zlatarama. Dukati su finoa 900 i cena grama je 5.000 dinara. Najpopularniji dukat u reigonu je Franc Jozef, finoe 986, teine ​​3,49 grama, um otkupljuje se za 12-13,000 dinara. Cena otkupa zlata finoe 999 je 3.600 dinara. Zlatne poluge su finoe od 900 8211 999, para zavisi od banke koja ih je prodala, a cena otkupa je de 3.300 dinara do 3.800 dinara. Svaka poluga ima na sebi oznaku finoe. Cena za gram zlata se menja svakodnevno u zavisnosti od raznih uticaja. Cena otkupa zlata zavisi od teine ​​i finoe ovog plemenitog metala. Zlato pripada najstarijoj vrsti metala koje su ljudi preradili. I prvi novac je bio od zlata, u obliku zlatnih kovanica, jo 700 godina pre nove ere. Proteklih par godina cena zlata je konstantno u porastu na svetskoj berzi zbog ekonomske krize, neizvesnosti i turbulencija na finansijskom tritu. Zlato se smatra investicijom niskog rizika. U poslednje vreme veoma je popularno i sve se vie kupuje. Danas se trgovinom zlatom bave velike banke i investicioni fondovi, ali i pojedinci sa oseajem za profitabilno investiranje. Zlato je najsigurniji nain investiranja, jer za razliku od papirnog novca, ono ne gubi svoju kupovnu mo. Kod zlata nema standardnih rizika inflacije, devalvacije, likvidnosti. Zanimljivo je da je cena otkupa zlata bila stabilna na svetskim berzama dve decenije. Gram estag zlata prodavao se po ceni od 10 EUR sve do 2005. godine. Tada se pojedini investitori, perdurijui krizu, okreu zlatnim polugama. Od tada je cena porasla vie od etiri puta. Moe se rei da 21. vek donosi novu zlatnu groznicu. Cena otkupa zlata zavisi od kretanja cene na svetskom tritu. Cena zlata utvruje se na Londonskoj berzi i menja se dva puta u toku dana. Na Londonskoj berzi trguje se zlatom najvee finoe. Prilikom otkupa zlata susreemo se sa zlatom u razliitim oblicima (nakit, dukati, poluge i sl.) Iu tom sluaju cena zavisi od dva faktora: od finoe zlata i od cene na svetskom tritu, para proizvod ima veu finou, samim tim ima i veu Vrednost. Finoa zlata se izraava u karatima ili promilima i predstavlja udeo esteg zlata u zlatnoj leguri (zlatan nakit, npr.). Uz pojam finoa zlata se vezuju i pojmovi mekoa i isa zlata. Mekoa estag zlata, osobina zlata koja je vana u trgovini zlatom i otkupu zlata, ini ga neprikladnim da se od njega izrauje nakit. Zbog toga su trgovci zapoeli da meaju metale kako bi se dobile legure koje bi zlato uinile tvrim, um pri tome mu ne bi umanjile sjaj. Danas su uobiajene legure zlata sa srebrom i bakrom za uto zlato, ili sa niklom, cinkom i paladijumom za belo zlato. S porastom cene zlata, poeo je da raste interes investitora za ulaganje u plemenite metale, pa se danas otkupom zlata bave i firme koje zlato dalje pretvaraju u investicioni oblik. Zlato otkupljuju ak i menjanice, a je dodatni pokazatelj da ono postaje alternativa novcu. Danas zlatom moete trgovati na forex, gde se cena zlata na tritu prati u realnom vremenu. Trgovina zlatom je jedan od najprofitabilnijih naina investiranja. Bez obzira na kretanje cene, vrednost zlata kroz istoriju konstantno raste. Kompanija FXLider nudi vam platforme za trgovanje sa skoro svim finansijskim instrumentima. Zlato spada u najtrgovanije robe na svetu, sa ueem u ukupnom obimu prometa od 9,12. Kao investicija niskog rizika, zlato je poeljno kod mnogih investitora. Svi trendovi pokazuju da cena otkupa zlata u budunosti moe samo da raste. Najvea robna berza zlata i njegovih derivata je LBMA, London Bullion Market Association 8211 Udruenje trgovaca zlatnim izlivcima. Para um jejenno, eu najprestinije trite fizikim zlatom, na kome se odreuje cena estag zlata dva puta na dan u takozvanom fiksnom obliku. Ova cena se odreuje u amerikim dolarima (USD), evrima (EUR) i engleskoj funti (GBP) za 1 finu uncu prilikom korienja minimalno 1.000 finih unci. LBMA kao najprestinija berza zlata je rezervisana samo za lanove LBMA, ali svi drugi zainteresovani trejderi mogu zlatom trgovati na forex tritu, vanberzanski, ne fizikim sredstvima ve sertifikatima. Mnoge drave deo svojih zlatnih rezervi uvaju u trezorima u Londonu i Njujorku, jer se na njihovim berzama odvija najvei deo svetske trgovine zlatom. Zlato je u 2017. poskupelo gotovo 10 odsto i jedanaestogodinji período jaanja cena tog plemenitog metala je najdui bar od 1920. U treem kvartalu 2017. godine cena zlata je uveana 11 odsto, da bi u novembru opala za 0,4. Francuska banka 8220BNP Pariba8221 snizila je prognozu cene zlata u 2017. usled opreznog raspoloenja na tritu i prognozirala pad cena u 2017, para e biti prvo snienje za 14 godina. BNP je sa ranije prognoziranih 1.900 USD, snizila projekciju cene zlata u 2017. na 1.865 dolara za finu uncu, a 2017. oekuje snienje na proseno 1.780 USD za finu uncu. Ipak e zlato svog statusa sigurnog utoita i dalje privlaiti investitore. Deo velikih nemakih zlatnih rezervi, u vrednosti od oko 200 milijardi dolara, Nemaka centralna banka vratie u zemlju iz SAD i Francuske. Glavnu podrku cenama zlata, koje investitori smatraju pouzdanijom alternativom nestabilnim valutama i akcijama kompanija, eu dalje daju dunika kriza u evrozoni i ubrzanje inflacije u mnogim zemljama sveta. Zbog sve vee cene zlata na inostranim tritima raste interesovanje za trgovinu ovim plemenitim metalom. Osim inostrane tranje, sve vie raste i tranja za zlatom u Srbiji. Meutim, na Zakon o hartijama od vrednosti ne predvia trgovanje zlatom na berzi, niti se mogu kupovati zlatne poluge. Berzanska vrednost zlata poslednjih godina je enormno visoka. Naalost, u Srbiji, kao ni u Bosni i Hercegovini ne postoji berza zlata i srebra, kao to je to sluaj u veini evropskih zemalja. Poluge zlata mogu se kupiti u Hrvatskoj ili Sloveniji, um kod nas ne postoje ni banke, niti institucije za ovu vrstu posla. Uvoenjem berze zlata i ostalih plemenitih metala uveo bi se red na tritu. Ni otkup zlata i drugih plemenitih metala nije zakonom regulisan, pa imamo neravnopravne uslove u ovoj oblasti. Neko otkupljuje po jednoj, a neko po drugoj ceni. Osim toga, zlatari, filigrani, ljudi koji rade sa plemenitim metalima, primorani su da otkupljuju zlato sa ulice, jer drugog naina nema. Posebno su niske cene u odnosu na realnu vrednost zlata u manjim sredinama, dok je u gradovima ipak bolja situacija. I tu lokacija zlatara i menjanica utie na ukupan promet. S obzirom na popularnost ovog metala i rastui tendência cene zlata, moe se oekivati ​​da e berza zlata i kod nas u skorije vreme zauzeti svoje mesto. Post navigation Skoranji postovi